Posle zavrsene pripreme zemljista, a pre sadnje vocaka neophodno je izvrsiti jos nekoliko vaznih operacija: razmeravanje i obelezavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamica za sadnju i neposredna priprema sadnica.
Razmeravanje i obelezavanje mesta za sadnju
Razmeravanje parcele i obelezavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obelezavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i duzine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva duzine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove "ravnjaca"
Vreme sadnje
Sadnja se moze obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleca. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posadene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jaci korenov sistem i brze rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grancicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteza izmedu redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela vocke. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograden, je velika mogucnost krade sadnica. U takvim uslovima i zecevi i poljski misevi mogu ostetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo susenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zastita sadnica neophodna. Ona moze biti mehanicka ili hemijska.
Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice ujesen pripremljene za sadnju sa skracivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.
Kasna prolecna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posadene sadnice su vrlo osetljive na susu, pogotovo ukoliko u prolece duvaju topli i suvi juzni i jugoistocni vetrovi. Potreba posadenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teze primaju i imaju znatno slabiji porast sto se kasnije odrazava na visinu prinosa.
Kopanje jamica sa sadnju
Jamici za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrsi tik uz merkere, kojima je obelezeno sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri cemu se vodi racuna da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjaca onda se jamic kopa izmedu dva markera. Precnik sadnog mesta treba da je nesto veci od precnika korena sadnice, da bi se zile nesmetano smestile u jamic i zauzele sto prirodniji polozaj.
Neposredna priprema sadnica za sadnju
Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vrsi se poslednje kontrola njihove ispravnosti. Sve ostecene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne zile korenovog sistema na duzinu 15-20 cm. Na pokidanim zilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrsi kasna zimska sadnja ili rana prolecna sadnja pozeljno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vadenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj nacin se postize zarastanje rana na osnovnim zilama do momenta sadnje i one ne trose snagu za ponovno zarastanje rana u prolece.
Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakse zarastaju. Sitne zile ne treba uklanjati niti skracivati ako su zdrave.
Nacin sadnje
Sadnja se uvek obavlja na priblizno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako odreduje po boji kore. Deo sadnice koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Sadnju obavljaju dva lica. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamica, drzi je u vertikalnom polozaju i proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se koristi ravljaca za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez, a markeri u bocne ureze na ravnjaci. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umereno vlaznu zemlju. Laganim povlacenjem sadnice omogucava se bolje popunjavanje prostora izmedu zilaZemlja se lagano nagazi da bi se istisnuo vazduh i sto bolje uspostavio kontakt izmedu zemljista i zila. Ponovo se dodaje nova zemlja i vrsi njeno gazenje. Kada se jamic skoro pun sa zemljom sadnica se zalije sa oko 10 l vode (neophodno je ako se sadnja obavlja krajem zime, a posebno u prolece). Po upijanju vodeu jamic se doda 100-150 grama NPK dubriva. Pozeljno je, ako je na raspolaganju, dodati i 2-3 lopate stajnjaka. Na kraju jamic se potpuno zatrpa zemljom. Sadnja je dobro obavljena ako se sadnica ne moze iscupati laganim povlacenjem rukom i ako stajnjak i mineralno dubrivo nisu dosli u direktan kontakt sa zilama korenovog sistema.